Све време је био са војском до њеног повлачења у јуну 1999. године, када је накратко напустио Косово и Метохију не би ли одвео своје родитеље на безбедно. Одмах се затим вратио. Брзо након што је стигао назад било је јасно да ситуација у Пећи и околини уопште није добра. Бело Поље је паљено, крадена је стока и покућство и врло брзо су сви Срби напустили ово место. Сви сем Милоша. Последњи који га је звао и молио да и он напусти село истиче да му је Милош рекао следеће: ''Ви идите, ја нећу да идем из моје куће''.
Двадесетог јуна 1999. године посетио га је свештеник како би га убедио да скине српску униформу и у цивилу са њим и припадницима КФОР-а напусти Бело Поље. Свештеник је затекао изрешетану кућу, трагове борбе са онима који су хтели на спавању да га убију и празне конзерве хране. Видевши о каквом се човеку ради и да је решен да до смрти брани кућни праг свештеник га је благословио речима ''Бог те благословио на добар подвиг, Милоше Ћирковићу'' и вратио се у Патријаршију потрешен, дуго размишљајући како је могуће да постоји човек који тако нешто може да издржи само један дан, а не да проводи дане и ноћи у таквом окружењу.
Један човек који брани цело село, сам. Његова борба трајала је 15 дана. Након тога припадници КФОР-а позвали су свештенство да поново обиђу Милоша јер су чули да је нестао или је убијен. Свештеници су отишли, затекли спаљену кућу, унутра је све било поломљено. Нашли су само кости козе, вероватно оне Милошеве, славску икону и молитвеник. Милоша тамо није било, нити је икада пронађен.
Последњи српски војник који је остао да брани Космет, Милош Обилић двадесетог века, херој и човек који је живео и живот давао за речи иза којих стојимо- Нема предаје!
