Село Љевоша налази се надомак Пећке Патријаршије, свега три километра од центра Пећи. Географски положај је веома занимљив, село се налази на обронцима Проклетија тако да је на великој надморској висини и са свих страна је заклоњено обронцима те планине. Према предању, у селу се лило оружје за Косовски бој те отуда село добија назив Љевоша. Чак шест црквишта налази се у атару села, по свој прилици сва су остаци изузетно старих, вероватно средњевековних цркава. Руговска клисура у којој се село као и сама Пећка Патријаршија налази, у средњем веку била је стециште монаха пустињака.

Претпоставља се да би и споменуте цркве могле бити оне у којима или око којих су се стицали и подвизавали монаси испосници. У Љевоши је пре рата живело око 70 кућа, односно око 300 људи, искључиво Срба. Године 1998. мештани су, у жељи да се једна од цркава обнови за њихове богослужбене потребе, откопали темеље цркве Светог Јована Крститеља на гробљу да би црква добила своје јасне контуре.

Зидови са свих страна излазе из земље око један метар у висину, јасно се види да је црква имала припрату и наос са олтарском апсидом, свеукупно мањих димензија. Приликом ископавања нађено је доста камених блокова који су остаци од те цркве. Уз северни зид у припрати налази се по свој прилици гробно место, а може се претпоставити да је у питању монах који се ту подвизавао. Из гроба је изникла лоза за коју је Митрополит Амфилохије када је видео, дао благослов да се пресади иза олтара када се црква обнови, јер је у гробу највероватније светитељ.

Meштани села се враћају из избеглиштва 12. априла 2005. године и 3 месеца живе у Пећкој Патријаршији, док су им се обнављале куће. 12. јула се напокон враћају на своја обновљена огњишта, 31 кућа је направљена. Од тога данас 10-12 кућа активно живи читаве године у селу, остали су се раселили трајно па само свраћају повремено. Већ 5. новембра 2005. године тадашњи Епископ Артемије у присуству Дечанског братства и сестринства Пећке Патријаршије освећује темеље цркве не би ли се приступило њеној обнови. Међутим до тога до данас није дошло услед многих обавеза и других потреба којих није мало по читавом Космету. Љевошани све до данас моле да до обнове ове цркве дође јер су искрено побожни људи који имају потребу за црквом, и јер у њој виде симбол повратка и опстанка тог српског села са тако дугом и славном историјом, из кога они не желе ни по коју цену да оду.

Црква се налази на сеоском гробљу, које је потпуно демолирано 1999. године у јулу или августу, након бежаније Срба. И данас стоји тај потресни призор. Пре неколико година је ограђено гробље и црква бодљикавом жицом, бетонски стубови је држе. Негде су мало попустили па то треба санирати за шта су се мештани обраћали институцијама Србије у више наврта али није било одговора.

Средства неопходна за завршетак пројекта: 20.000 €