Због њих и свих других који ово читају осећамо потребу да кажемо да смо обишле људе које смо помогли и да смо посетили Косово и Метохију уздуж и попреко, колико су нам могућности и време дозволили. Не да бисмо се похвалили или само оправадали новац који смо скупљали, него да бисмо посведочили о томе да Космет и даље чува Свети Краљ Дечански! Од момента полагања његовог тела у кивот Манастира Дечани он никада није напустио нашу свету земљу и по речима монаха, али и нашим личним осећајем, он већ вековима чува братство манастира али и српство на Косову и Метохији. Свим срцем својим осетили смо ово парче наше земље као најважније, као најсуштинскије, за опстанак српског народа и српске душе. Ово није физичко ''Јоханово'' срце које је неко могао да ишчупа, ово осећа оно метафизичко срце, оно које је центар и суштина сваког човека. Ово срце можемо само сами себи да ишчупамо! У нади да ће Бог помоћи да очувамо срце наше душе, како Ђорђевићима и породицама које живе на Космету, тако и нама који мислимо на њих и не заборављамо их, Догодине у Призрену, Догодине у Ораховцу, Догодине у Косовској Митровици!