Надали смо се пре организације акције да ћемо се ове године уклопити да будемо у близини Призрена и успети да одемо у све наше светиње тамо, тако да смо одлазак чекали са одушевљењем јер је баш Призрен био наше одредиште.
Ово путовање ћемо памтити целог живота. Поред обиласка породице крај Призрена, имали смо једно невероватно искуство боравком у Манастиру Светих Архангела. Највећи утисак на нас је оставила јутарња литургија и доручак са верницима из Новог Сада и Игуманом Михаилом. Цео разговор и приче о васкрснућу Манастира, који је претрпео разне зулуме кроз године, помогао нам је да схватимо у каквој се светињи налазимо и загарантовале су наш повратак тамо.
Наша велика привилегија је била што смо имали прилике да упознамо породицу Јефтић код Призрена. Успели смо да им помогнемо и за куповину кухињских елемената и беле технике донирамо око 1.100 евра. Зашто привилегија довољно вам говори прича да нам је Велика Јефтић рекла да су повратници на Космету, а на наше питање који је разлог њиховог повратка одговорила је "Па ко ће да чува Српство овде онда?!"
Око 600 евра донирали смо и Цркви у Пасјану и тако помогли рестаурацију фресака.
Поред Манастира Светих Архангела посетили смо Манастир Грачаницу, Високе Дечане и Манастир Бањску. Остаје жал што нисмо успели да останемо још времена и уживамо у дружењу са нашим људима доле и још времена проведемо у нашим светињама, ал то је разлог да се увек враћамо!
Догодине у Призрену! Нема предаје!
