Велика Хоча- Призрен- Средачка жупа
Велика Хоча постала је незаобилазно место када путујемо на Космет, па смо тако и овога пута прво тамо свратили. Посетили смо Цркву Светог Стефана, а онда и породицу Сташић коју смо затим и помогли са 800 евра за постављање стубова, жице и анкера у винограду који су засадили.
Након тога, упутили смо се ка Призрену, присуствовали литургији у Цркви Светог Ђорђа и затим обишли неколико насеља у Средачкој жупи.У Средачкој жупи налазе се многе средњовековне цркве које датирају из доба династије Немањића, а ми смо имали прилике да видимо три, и то Цркву Светог Николе у Средској, у Богошевцу и у Мушникову.
Средска
Богошовце
Брезовица и Шар планина били су толико близу да смо морали да одвојимо 20ак минута и одемо до врха.
Пећ- Накло- Витомирица- Лапље село
Отац Драган из Пећи угостио нас је и провео Пећком републиком, како је назива. Двориште у коме се налази црква, парохијски дом, конак и две кућице, једино је српско уточиште у центру Пећи. Од 20.000 Срба који су живели пре рата, сада тамо живи тек њих неколико.
''Пећка република''Отишли смо и до гроба Василија Пећког, а затим и до Цркве Свете Тројице у Наклу поред које су сви споменици срушени, а један гроб где је лежало тело младог полицајца који је настрадао 1998. године оскрнављено је, тело је однето и дан данас се не зна где се налази. На путу нам је била и Црква у Витомирици за коју смо прошле године даривали средства за обнову, а сада чекамо све потребе дозволе и архитектонска решења како би отпочели радови.
Накло
ВитомирицаИако је Отац Драган обе цркве и парохијски дом поред Витомирице обновио, односно поставио прозоре, ламинат и очистио црквена дворишта, затекли смо разбијене прозоре, а ламинат из парохијског дома је покраден.
Вече смо дочекали у Лапљем селу под Грачанице, а сутрадан и кратко посетили Оца Бојана и Цркву Свете Петке.
Лапље село
Грачаница- Прековце-Доња Будрига- Пасјане
Даље смо кренули ка Грачаници и посетили канцеларију епархијске хуманитарне организације ''Мајка девет Југовића'', без које би наш рад и деловање на простору Космета било незамисливо!
ГрачаницаНисмо могли да не наставимо даље ка Прековцу, селу где постоје народне кухиње, које покривају села новобрдског и гњиланског краја.Храна се корисницима дистрибуира у кругу од стотинак километара, односно у петнаестак села новобрдске и гњиланске општине.
Следећа станица било је и село Доња Будрига код Партеша. Место је махом насељено српским становништвом, а ми смо се одмах упутили ка породици Симић којој смо даривали новац за постављање ПВЦ столарије и ламината. Упознали смо Јелену, њене ћерке Анастасију и Јовану и сина Николу, кратко смо са њима попричали, али и тих двадесетак минута било је довољно да се уверимо да је и овога пута помоћ отишла на право место!
С обзиром да смо и овог пута обилазили гњилански крај морали смо да свратимо и до Пасјана и Цркве Светог Преображења. Дочекао нас је црквени одбор и млади свештеник Далибор, а указана нам је част и откривене су нам мошти Свете Босиљке Пасјанске.
Пасјане
***
Где год да смо се упутили и кога год да смо обишли видели смо да наше присуство и жеља да им се нађемо и помогнемо много значи, али када год помогнемо једну породицу или обновимо неку светињу, тако се јави још неколико породица из истог места или наиђемо на нову светињу коју је потребно обновити…То значи да морамо да радимо много више како бисмо успели још активније и ангажованије да учествујемо тамо где је најпотребније!
Камен на камен, цигла на циглу, све ће да се врати… Догодине у Призрену!
