Након Доњег Крњина упутили смо се ка Сочаници и Церањској реци, а како бисмо се упознали са породицом Радосављевић. Ради се о самохраној мајци са четворо дивне деце, која је недавно остала без супруга. Биљана нас је дочекала са дечицом, а ми смо се уверили да се ради о једној породици за пример, синови Војин и Јован имају 12 и 9 година, а ћерке Вања и Нина су трогодишње близнакиње. Иако су недавно доживели велику несрећу и остали без оца, дочекали су нас са радошћу и великом жељом да нас упознају, без да су затражили ишта више од тога да када буде прилике посете стадион и одгледају неку утакмицу са нама. Два сата проведена са нама била су довољна да нас позову у свој дом и понуде нам преноћиште, а нама је било јасно да се ради о породици која заслужује сву помоћ коју можемо да им обезбедимо. Желећи да децу одшколује и помогне мајци Биљани макар финансијски, јавио нам се наш друг и донатор Ненад Д. желећи да на месечном нивоу помаже ову породицу, а ускоро ћемо о томе писати детаљније.
Након што смо обишли ове две породице упутили смо се ка Великој Хочи где смо код породице Петровић ноћили и пробали њихово чувено вино из винице Петровић. У самој виници налазе се трагови виновода којим је вино текло од Хоче до Призрена, а сматра се да је вино ишло природним падом од Велике Хоче до Призрена, Душановог града, односно данашњег манастира Светих Архангела. Остаци те опеке од теракоте су пронађени и сачувани у виници Петровић, а као што можете видети на слици.
Наредног дана упутили смо се ка Ораховцу где смо у цркви Успења Пресвете Богородице присуствовали светој литургији заједно са 30-ак мештана, који кажу да сваке недеље минимум 30ак људи буде присутно, те да се труде да се поделе и буду присутни у неколико околних манастира. Након литургије посетили смо породицу Радић, дугогодишње пријатеље из Ораховца, који су нас позвали на кафу, чај и домаћу ракију. Иако и сами немају решено стамбено питање, а желећи да увек и пре свега помогну другима, са задовољством су предложили и сагласили се са предлогом Епархије рашко- призренске да се породициШарић из Ораховца обезбеди дом и откупи кућа која се тренутно продаје недалеко од изнајмљене куће у којој тренутно живе. Након што смо се испричали са нашим Радићима, обишли смо породицу Шарић која има четворо деце и пето на путу. Детаљно ћемо писати о њима у некој од наредних објава, а све како имамо у плану да организујемо велику акцију и помогнемо им да се скуће и опстану у Ораховцу.
Након обиласка ове породице и дружења са децом из Ораховца, упутили смо се ка манастиру Зочиште и на неколико минута га посетили с обзиром на забрану која је на снази. Срби из Велике Хоче и Ораховца овај манастир сматрају својом највећом светињом, а нарочито јер је у манастиру дошло до бројних чудесних исцељења.
Даље смо се упутили ка Призрену у којем смо планирали да заједно са групом Косовски божури прославимо њихову славу, Свету Босиљку Пасјанску, чији је овогодишњи домаћин отац Јован из Цркве Светог Ђорђа у Призрену. Нажалост, услед погоршања ситуације изазване ширењем корона вируса и забране групних посета и препоруке да се славе славе у кругу породице и најужих чланова, одустали смо од тога и након краћег обиласка царског града наставили пут. Ипак, уручили смо икону Свете Босиљке оцу Јовану, као поклон косовским божурима, а исту су за нас урадиле и предивно украсиле монахиње из Брњака.
Света Босиљка Пасјанска, рођена је као Босиљка Рајчић, која је живела у Пасјану код Гњилана. Као девојчица од 17 година отета је од стране арнаута како би примила ислам и удала се за свог отмичара.Упркос свему, Босиљка је одолевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио тако што јој је секао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама. На крају, отмичар је због понижења одлучио да је погуби и наложио да је растргну коњи. По предању њени остаци сазидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану, а прошле године заиста су и пронађене и извађене из стуба храма у Пасјану и сада се ћивот са њеним моштима налази у овој цркви.
Желећи да макар обиђемо мошти Свете Босиљке, када већ не можемо да присуствујемо прослави, на крају пута обишли смо Пасјане и добили дозволу да посетимо цркву. Иначе, овај храм је претрпео велику штету након земљотреса који је погодио Косовско поморавље 2001. године, те је захваљујући донаторима и мештанима села у одређеној мери обновљен. Међутим, како би се сачувале заиста вредне фреске и иконостас у цркви, потребно је доста улагања и сређивања. Имамо у плану да макар у неком делу помогнемо обнову ове светиње, али ћемо и то томе писати опширније накнадно.
Свим овим људима, породицама које смо обишли, мештанима Космета који одолевају свим искушењима и опстају упркос томе што је држава престала да мисли на њих, свим свештеницима и монасима који их окупљају и држе заједно, свима њима који свакодневно слушају од стране наших медија и политичара да не постоје, да више не живе на Космету, да су продаликуће и отишли, да их је све мање и да треба да се окренемо будућности и заборавимо на Космет, желимо да кажемо ХВАЛА! Хвала вам што нам дајете пример, хвала што нам показујете шта значи бити храбар, што се борите и не одустајете, што нам сваки пут када вас посетимо напуните срца и душе и подсетите због кога и чега не смемо да се предамо и зашто стојимо иза парола НЕМА ПРЕДАЈЕ и НЕМА ПОДЕЛЕ!
