Радови на конаку манастира у Брњаку
Манастир Светог Ђорђа у Брњаку и Ископине средњовековне цркве на гробљу у Брњаку
Истог дана кратко смо обишли и манастир Девине Воде код Звечана, који смо више пута раније помагали и то донацијама за поплочавање манастирске порте, израду капије, мозаика, израду хороса-средишњег лустера, затим смо скупили новац за пигмент и радили на самом фрескописању унутар цркве. Тренутно је у току израда мозаика испред манастира.
Манастир Девине Воде
Пред крај дана свратили смо у манастир Бањска код Звечана, где нас је дочекао отац Данило. Обнову овог манастира помажемо дуги низ година, а последња у низу акција била је обнова средњовековне капије на улазу у манастир Бањска. У плану је да у наредном периоду помогнемо и израду мозаика, како би капија добила коначан изглед.
Манастир Бањска
Следећа станица било је село Осојане у општини Исток и Црква Светог архангела Гаврила. Саслушали смо оца Јована који је од нас затражио помоћ у виду донације за увођење видео надзора око и унутар Цркве о чему смо и писали пре неколико дана.
Црква Светог Архангела Гаврила у Осојану
Следећег дана, односно 19.09.2020. године присуствовали смо литургији у манастиру Високи Дечани, незаобилазној дестинацији када путујемо на Космет. На сликама можете видети и трактор за који смо дали прилог прошле године, а који је био потребан за одржавање манастирских винограда у Великој Хочи.
Манастир Високи Дечани и Трактор за одржавање манастирских винограда
Нисмо могли да не обиђемо и чувени гроб Светог мученика Василија Пећког Чудотворца у Ћушки (Пећ). Свети Василије Пекар, како се у народу назива, одбио је да прими муслиманску веру и због тога је мученички убијен од стране Турака.Поред њега налази се и гроб у коме је по предању сахрањен Василијев слуга, муслиман, који му је остао веран и који је после мученичке смрти свога господара одржавао његов гроб. Током времена почели су и Турци и Шиптари да долазе на гроб, а онда и да га својатају због овог другог гроба, па зато не треба да вас чуди призор са слике…
Гроб Светог Василија Пекара
Даље смо се упутили ка царском Призрену. У Саборном храму Светог великомученика Георгија, који се налази у самом центру Призрена, нашли смо се са оцем Јованом који нас је спровео до неколико светиња. Пре свега обишли смо цркву Светог Пантелејмона, имајући у виду да смо обнову исте помогли овог лета. Добили смо и Благодарницу у знак захвалности и уверили се да радови добро напредују. Након ове светиње, обишли смо и Цркву Светог Николе (Рајкова црква) која је у јако лошем стању и чија је реконструкција и обнова планирана у наредном периоду. Црква је минирана са 20 мина од којих је 5 експлодирало и знатно оштетило цркву. У августу 1999. године црква је скоро сасвим срушена од стране шиптарских терориста. Затим ,смо обишли Цркву Светих Врача Козме и Дамјана која је демолирана и паљена, те је покушано минирање, а гробови око храма су порушени. Иста је обновљена 2013.године. Наредни корак био је предиван Храм Светог Спаса са чијег дворишта се пружа невероватан поглед на цео град. Исти је запаљен током мартовског погрома. Обишли смо и Цркву Свете Недеље, посвећену Краљевићу Марку, која је такође била спаљена током марта 2004.године, а касније обновљена. На крају, задржали смо се у Храму Богородице Љевишке, који је марта 2004.године запаљен изнутра, а фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, док је олтарски простор оскрнављен и часна трпеза поломљена.
Призрен
Ноћ смо провели у Манастиру Светих Архангела надомак Призрена, који је такође током погрома био опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили. Спавали смо у конаку цара Душана чију смо изградњу односно обнову помогли 2013.године.
Сутрадан, 20.09.2020. године упутили смо се ка Шар планини и месту Беревце близу Брезовице. Наиме, у овом малом месту живи самохрана мајка са сином и то у јако тешким условима и оштећеној кући која није у њеној власништву. На сликама можете видети о каквим се условима тачно ради. У плану нам је да овој породици обезбедимо боље услове за живот и учествујемо у куповини куће.
Беревце, поглед на улазну капију и кућа у којој живи породица Спасић
После Беревца упутили смо се ка манастиру Драганац, који смо такође више пута помагали ранијих година. Дочекало нас је братсво манастира са којим смо дуго разговарали и дружили се, послужена нам је вечера, након које смо се упутили назад за Београд препуни утисака. Пут од два и по дана, a као две и по недељe!
Манастир Драганац
У плану нам је нова радна посета следећег месеца, идемо даље и НЕМА ПРЕДАЈЕ!
