У питању је био тек други концерт у нашој организацији, и Божијим промислом уприличен је у данима који ће се испоставити данима велике боли за наш народ. Тадашња дечица од 14-15 година тек пристигла из својих енклава и суморне стварности певала су о Косову... И плакала. А плакали смо и сви ми заједно са њима. Нарочито је било потресно видети нашу старији браћу која су прошла ратишта Босне, Хрватске и Косова како не успевају да задрже емоције. Тако се родила и наша љубав и повезаност која до данас траје. Али дошао је дан да им и јавно изразимо своју захвалност, поштовање и љубав. Драги наши Божури - ХВАЛА! Хвала вам што сте као деца проносили и дан данас иако увелико имате своју децу проносите истину о српском Косову и Метохији. Хвала што сте утабали пут
онима који данас чине музичку сцену на вашем трагу. Хвала вам што сте се кроз безбројне хуманитарне акције уградили у домове српских сељака и светиње на распетом Косову. Хвала вам што сте својом скромношћу дали пример свима како тихо и ненаметљиво треба ићи овим путем сведочења о Косовској истини. Хвала вам што сте походили са нама не само велике стадионе и хале него и најмања места по српским земљама ширећи истину али и утеху и веру у боље сутра за Косово и Метохију. Велику захвалност дугујемо и Ивани Жигон која је окупила децу са свих страна Косова и Метохије и направила ансамбл, као и Гаврилу Кујунџићу који је створио песме које су већ ушле у легенду српске музике. Они су се неизбрисиво уткали у ансамбл Косовских Божура и дали им свој печат. У име захвалности уручили смо плакету Косовским Божурима. То је уједно и прва плакета коју као фондација уручујемо и сматрамо да иде у руке онима који су заиста најзаслужнији од свих да је приме. Нема предаје!
