У овом случају, помоћ се односила на манастир Гориоч, задужбину Стефана Дечанског, који ју је подигао као знак захвалности Светом Николи за повраћај вида. Однета је последња рата помоћи за изградњу конака, која је износила 1.400 евра.
Пре доласка у Гориоч, чланови Фондације су на горе поменути празник Лазарева субота, посетили манастир Св. Архангела код Призрена, где су присуствовали Литургији и били гости на слави капеле Лазара четвородневног. Време проведено у овом граду искоришћено је за обилазак Шадрвана, Каљаје, као и цркава Св. Ђорђа, Св. Николе, Св. Спаса и Богородице Љевишке.
Да им пут, као и боравак, прођу што боље, побринула се породица Радић из Ораховца, која је овога пута била у улози домаћина, и време које су Делије провеле са њима искористила да их упути и ближе упозна са историјом Баште Рајске, ратним страдањима, као и црквом Успења Пресвете Богородице. Посећени су и манастир Зочиште, Велика Хоча (црква Св.Николе, Дечанска виница), а за празник Цвети, Делије су биле на Литургији у Дечанима, где их је примио игуман Сава, са којим је разговарано о раду Фондације и даљим плановима.
Важан део пута представљао је одлазак у Грачаницу, где су представници Фондације имали прилику да поближе ступе у контакт са народом који је остао и опстао на тим просторима, упркос свим недаћама, потешкоћама и проблемима са којима се свакодневно суочавају, а о којима људи у остатку земље Србије, на жалост, врло мало знају. Ваља напоменути да се овде налази и седиште организације "Мајка девет Југовића", са којом ће Фондација реализовати наредну велику акцију, а која подразумева куповину оваца за српске породице у Новом Брду.
Пут је, као и много пута до сада, завршен посетом манастиру Бањска, који заузима посебно место у срцу свих Делија и који сви много воле, и који ће једног дана, ако Бог да, са верним народом, у потпуности и обновити.
За крај, неописив је осећај сусрести се са толиком вером и снагом коју ондашње становништво свакодневно испољава, упркос сталној претњи која их окружује. Свима нама за наук треба да служи њихова истрајност у борби за очување свега српског и православног на Космету, јер ако се ми, Срби, ускоро не пробудимо и схватимо озбиљност ситуације, њима је боље сутра све даље и даље. Постоје они који своје домове нису напуштали ни у најгоре време, али и они који желе да се врате истим, зато ми сви треба да учинимо све што је у нашој моћи да им пружимо помоћ у намери да своје планове и остваре. Речју, делом или, пак, бар минималном новчаном уплатом, омогућујемо српском живљу на Космету да истрају и сачувају вековну заоставштину наших славних предака.