На много места је проходна смо половина једне траке, јер су свуда унаоколо гомиле земље које су се сурвале приликом клизишта са околних брда. Као за инат, пред самим Крупњем поново је почела да пада јака киша, и да натапа већ засићену земљу новим количинама воде. Стигавши у Крупањ, запутили смо се алтернативним путем до села Кржава, уз вођство Небојше Јокића из села Ликодра, као и приликом претходне посете.
Наш комби ипак није успео сам да се пробије кроз врлети планине Јагодње, тако да су нам у помоћ притекли мештани са трактором који нам је дао додатну вучну снагу да изгурамо уз блатњаве успоне. Напокон смо се пробили до Кржаве, овога пута по дневној светлости и у потпуности се уверили у размере катастрофе која је погодила ово место. Сусрели смо се са језивим призорима урушених падина, реке која је променила ток и „почистила“ све што јој се нашло на путу, полуурушени помоћни објекат породице Матић и оборених стабала којима је наш домаћин Бранко Миладиновић покушао да одбије воду и сачува рибњак који је имао подно своје куће, но нажалост у томе није успео.
Од свих тих застрашујућих призора, одударала је група мале деце која се уз веселу грају окупила око нашег комбија да нас поздрави. Дочекали су нас Миладиновићи и заједничким снагама је почео истовар робе.
Фондација Делије је за сваку од 18 кућа засеока Речани обезбедила по:
-10 конзерви јетрене паштете
-10 паковања шећера
-10 флаша уља
-10 паковања макарона
-5 паковања соли
-5 конзерви туне
-10 паковања пиринча
-10 конзерви ћурећег нареска
-10 конзерви свињског паприкаша
-1 џак брашна
Породици Матић уручен је фрижидер, а породици Миладиновић 5 кутија лека „Berlithion“ који је неопходан оболелима од шећерне болести, од које болује мајка домаћина Бранка. Укупан износ ове скромне помоћи за наш народ у Кржави је 160.240 динара.
Мештани су нам још једном потврдили да је и у најтежим временима, гостопримство код Срба најбитнија ствар. Угошћени смо и код Матића и код Миладиновића како се само пожелити може. Погодило се тако да смо помоћ донели баш на Спасовдан, преславу села Кржава, која је обележена ручком код породице Миладиновић. Опростили смо се од наших домаћина, уз жеље да се сретнемо и у неким бољим временима и уз обећање да их нећемо заборавити, јер како су нам сами рекли, пуну размеру ове катастрофе очекују да осете тек следеће године, пошто ће ове, мало шта моћи да произведу. Управо из тог разлога Фондација Делије остаје у контакту са мештанима села Кржава и прати даљи развој ситуације. Тако је завршена прва акција помоћи најугроженијима од поплава.
ОВО ЈЕ САМО ПОЧЕТАК – НЕМА ПРЕДАЈЕ!
РАЧУНИ:
