манастир Црна Река
Следећа станица, био је манастир Девина Вода, код Звечана. Одатле, путовање настављамо комбијем. Стигли смо, затим, у Грачаницу и после стандардног обиласка, наставили смо у манастир Драганац.
манастир Грачаница
Тамо смо се дружили са оцем Кирилом и надали се сусрету и са оцем Иларионом, међутим он је био у Грачаници, па смо се и ми вратили тамо како би се видели са њим. У манастиру Драганац предали смо 240 000 динара првог дела помоћи за купатила, укупна потребна сума је 10 000€. Након поновног доласка у Грачаницу и коначног сусрета са оцем Иларионом (коме смо предали и 18 000 динара за регистрацију школског аутобуса - другу половину донирали су студенти Богословског факултета у Београду и наши сапутници на овом путовању), отишли смо у манастир Свети Архангели код Призрена, ту и преноћили у новоизграђеном конаку цара Душана. Сутрадан смо били на митровданској литургији у манастиру Светих Архангела, након литуригије отишли смо до центра Призрена, обишли цркву Светог Ђорђа, малу цркву Светог Николе, Богословију, цркву Богородице Љевишке.
конак цара Душана, манастир Свети Арханегли код Призрена
Игуман манастира Свети Архангели отац Михаило
Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену
фреска из цркве Богородице Љевишке, Призрен
фреска из цркве Богородице Љевишке, Призрен
Саборни храм Светог Ђорђа, Призрен
Након тога посетили смо Штрпце подно Брезовице на Шар планини. Тамо смо се нашли са нашим пријатељима из организације Срби за Србе и правили им друштво током њиховог обиласка породица које ће помоћи, уједно уверивши се у веома тешко материјално стање многих српских породица и договоривши се око будућих пројеката помоћи у овом крају. Пут нас даље води, на кратко у Ораховац а затим и у Велику Хочу која је традиционално место у којем се опустимо током посете Космету и у којем, заједно са нашим домаћинима, потпуно заборавимо, барем на кратко, на све недаће и проблеме које окружују наш народ на овој територији. У Великој Хочи смо обишли и породицу Грковић коју смо раније помогли како би извршили реновирање купатила. Уследило је дружење у Великој Хочи уз песму и неизбежно квалитетно домаће вино до раних јутарњих часова. У недељу смо на литургији били у Дечанима, великој нашој светињи али и центру српског народа у овом крају који помаже мало преосталих метохијских Срба. Већину наших акција у Метохији успевамо да извршимо захављујући братији овог манастира. После литургије смо се дружили са игуманом манастира Савом Јањићем и потом наставили пут ка Пећи и Патријаршији. Након тога крећемо за село Видање, где смо обишли повратничку породицу Милошевић, коју смо раније помогли са основним покућством (кревети, полице, сто, столице...). Затим одлазимо у манастир Гориоч где предајемо 48 000 динара помоћи за уградњу кровних прозора (ту смо сад на пола пута - донирали смо до сад 1400€, а укупно је потребно 2800€).
Настављамо у село Бање код Црколеза где смо уручили донацију од 72 000 динара за надстрешницу и врата на вртићу.
нова надстрешница и улазна врата на вртићу
Након успешно обављених задатака, враћамо се до манастира Девина Вода и ту проводимо вече у дружењу са сликарима који осликавају цркву. Треба споменути да су међу омладином којој је поверен тај одговоран и душекористан посао и наша два саборца са трибине којима је рад са бојама традиционално јача страна. Подсећамо, трошкове око набавке пигмената и других потрепштина за осликавање цркве покрила је наша Фондација, као и трошкове пута и боравка сликара у овој светињи. Највећу захвалност, међутим, дугујемо и самим уметницима који осим наше браће и сабораца броје још неколико врсних младих сликара које ћемо једном приликом посебно споменути и захвалити им се на толиком труду и љубави за ову светињу обзиром да су се прихватили овог нимало једноставног задатка без икакве новчане надокнаде.
Најновија дешавања указују на могуће проблеме и искушења за преостали српски народ на Косову и Метохији. Ту где се вековима страда по свој прилици ни убудуће неће бити другачије. Управо зато би свако од нас требао да помогне у складу са својим могућностима, а нашу Фондацију смо и основали како би Делије које желе, могле своју помоћ да усмере на једно место да бисмо својом помоћи активније и ангажованије учествовали тамо где је најпотребније.
Зато Делије, тргните се мало, лепе речи отварају врата али не купују помоћ!
НЕМА ПРЕДАЈЕ!